Осмо свјетско чудо
Московски Кремљ (рус. Московский Кремль) је историјски утврђени комплекс у самом центру Москве, окружен реком Москва (на југу), Црвеним тргом (на истоку) и Александровом баштом (на западу). Један је од најпознатијих кремаља (руских цитадела) и укључују четири палате, четири катедрале, а опасан је Кремаљским зидом са Кремаљским кулама. Комплекс служи као званична резиденција Председника Русије. Звоник Ивана Грозног (16. век)
Током више од осам векова постојања, изглед Кремља се више пута мењао. Свака епоха руске историје и владари који су их обележили, оставили су свој траг у изградњи и развоју згуснутих кремаљских грађевина, од којих су Иван Калита, Иван III, Катарина II и Николај I Романов имали највише заслуга за коначан изглед Кремља.
Историја Кремља се може поделити на три периода:
1. средњовековни Кремљ, период владавине кнежева и монголске доминације, до Ивана III;
2. “Италијански Кремљ”, како је Артур Војс назвао Кремљ реновиран под утицајем ренесансне архитектуре;
3. модерни Кремљ, на чији су развој највише утицаја имали Катарина II и Николај I.
Калита је све чинио да од Москве направи велики град. За време своје владавине је изградио прве важне цркве и храмове у самом комплексу Кремља: цркве Самопомазања, Арханђела Михајла, Јована Лествичника, као и цркву Спаситеља из Шуме. Такође је и обновио и оснажио бедеме Кремља. Уместо нејаких борових клада које су биле постављене око Кремља, Калита је подигао масивне зидова од храстових стабала и куле које су служиле као осматрачнице. Црква Спаситеља је једина од грађевина из те и старијих фаза развоја Кремља која је успела да се одржи и до дан-данас. Све остале грађевине страдале су у бројним ратним разарањима која је Кремљ претрпео за осам векова постојања. Ипак, остати Калитових бедема нађени су приликом реконструкције Велике Палате (1838—1848).
