Бора Бора острво

Бора Бора ( 16°26′40″S, 151°45′5″W) је острво из групе Острва Заветрине која спада у Друштвена острва Француске Полинезије. Острво се налази на 260 километара од главног града Папетеа. Бора Бора је окружено лагуном и коралним гребеном. У средини острва се налазе остаци некадашњег вулкана у облику два врха - Паиа и Отеману који досежу висину од 727 метара.

Године 2000. број становника је износио око 4.000 људи. Главно насеље, Ваитапе, је на западном делу острва.

Име Бора Бора је настало из тахићанског језика и означава „прво рођење“. Име се изворно изговара „Пора Пора“.

Исхрана на острву је ограничена на морска и кокосова јела.

Острво први пут насељавају Полинежани у 4. веку. Након откривања, први који је организовао путовање Европљана на острво 1777. је био морепловац Џејмс Кук. Године 1842. године Бора Бора постаје француски протекторат.

Током Другог светског рата, после јапанског напада не Перл Харбур 7. децембра 1941, Бора Бора је постао јужнопацифичка америчка војна база за снадбевање. То је означило прво до тада војно присуство на острву. База је затворена 2. јуна 1946, а велики број војника је остало да на њему живи са својим породицама.

Авионска писта изграђена током рата је прва у Француској Полинезији. То је сада међународни аеродром.